Unesite frazu za pretragu

Evropa Dona Srbija tribina „Vreme je za promene“

Tribinom "Vreme je za promene", održanom 26.09.2017.god. u Press centru u Beogradu, „Evropa Dona Srbija“ najavila je početak rada u Srbiji.

Cilj tribine je bio prikaz područja i način rada EDS, značaj i uloga udruženja pacijenata, upoznavanje javnosti o savremenim principima dijagnoze i lečenja karcinoma dojke, značaj psiho - socijalne podrške obolelima od raka dojke kao i značaj aktivne uloge pacijenata u promeni pristupa lečenju i podršci.

Dr Stanislava Otašević osnivačica i predsednica Evropa Dona Srbija je naglasila da se Srbija nalazi na neslavnom drugom mestu u Evropi po smrtnosti od raka dojke, a podaci govore, da svakoga dana u našoj zemlji oboli 12 i premine pet žena od ovog tipa karcinoma, te da najčešće obolevaju žene između 50 i 69 godina. Zato će se EDS boriti da unapredi svest žena i javnosti o značaju zdravlja dojke, ali i da svima budu dostupni jednaki načini dijagnostikovanja i lečenja bolesti.

Dr Maja Gulan hirurg - onkolog osnivačica EDS, predstavila je javnosti dragocenost postojanja udruženja pacijenata koja su važna, jer imaju uticaj na pojedinca, obolelu osobu, na njegovu porodicu i na društvo. Obolela osoba u udruženju postaje vidljiva, prihvaćena od društva i dobija mogućnost da utiče na zdravstvenu politiku. Kroz udruženje pacijent nije usamljen, dobija iskustvenu, zdravstvenu i psihološku podršku. Bolest predstavlja traumu kako za pacijenta tako i za njegovu porodicu, ona ostavlja veliki trag na sve ukućane pa je i njima u takvoj situaciji potrebna podrška koju mogu ostvariti kroz udruženje. Osnivanjem udruženja osobe lečene od određenih bolesti postaju vidljive, bolest više nije tabu. Obolele osobe nisu obeležene, usamljene, skrivene od drugih i prepuštene sebi. One postaju ravnopravni sagovornici i partneri u borbi protiv bolesti i dobijaju mogućnost uticaja na zdravstvenu politiku ukazivanjem na problem i davanjem mogućih rešenja. Udruženja su odlična za promociju preventivnih pregleda , za podršku i prezentaciju skrininga, za lobiranje za uvođenje novih dijagnostičkih i terapijskih procedura kao i pomagala.

Psihološkinja Slavica Simić iz užičkog savetovališta "Jefimija", osnivačica i potpredsednica EDS, naglasila je, da je psihosocijalna podrška od izuzetnog značaja u svim fazama lečenja, da može da ima veliki pozitivan uticaj u vreme kada se pacijentkinja bori sa raznim krizama koje bolest i lečenje donose, kao i strahom od smrti. Istakla je da ovakva udruženja odgovaraju na potrebe obolelih i porodica za podrškom u motivisanju za izlečenje, adaptaciji, integraciji i sagledavanju bolesti i lečenja kao nove šanse za bolji i kvalitetniji život.

Vesna Bondžić osnivačica ED Srbija i Ženskog centra "Milica" iz Vrnjačke Banje, je naglasila koliko je važno da se glas pacijenta čuje. „Kao pojedinac ne možete mnogo, kao udruženje možete eto primera Jefimije i Milice, a udruženi u ED Srbija možemo najviše, možemo uticati na sistem kako bi se stvorili bolji uslovi prevencije i lečenja u svakom delu Srbije. Ona je metaforom objasnila da se godišnje u Srbiji registruje 92, a strada 32 autobusa punih žena obolelih od raka dojke. "Kada se u nekoj zemlji dogodi mnogo manja nesreća nego ova, pokrene se čitavo društvo, od institucija i medija, pa sve do običnih ljudi i čini se sve da do takve nesreće više nikada ne dođe. Kada u Srbiji stradaju putnice 32 autobusa, one budu okrivljene što nisu stigle na vreme….“

Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović radiolog IOV i članica EDS ukazala je na nedostatak idealnog radiološkog metoda koji bi otkrio male karcinome veličine od pet do 10 milimetara, čime bi se, praktično ukinula smrtnost od raka dojke. Ona je posebno naglasila da ultrazvučni pregled nikako ne može zameniti mamografiju, kao i da se žene neosnovano plaše zračenja prilikom pregleda, a da je intenzitet tog zračenja minimalan i apsolutno ne ugrožava zdravlje.

Prim. dr Snežana Šušnjar sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i saradnica EDS je govorila o lekovima i različitim mogućnostima tretmana bolesti. Ona je pored hemoterapije ukazala i na postojanje hormonske, kao i ciljne, odnosno targetne terapije rekavši da nijedna od njih ne ide mimo nuspojava, ali da se posledice ovih teških tretmana mogu ublažiti korišćenjem lekova protiv mučnine, takozvanih antiemetika.