Šta je rak dojke(Dr sci. med. Snežana Šušnjar - Institut za Onkologiju i Radiologiju Srbije)

Rak dojke je zloćudna (maligna) izraslina koji se razvija iz žlezdanog tkiva dojke kada normalne ćelije dojke promene svoja svojstva i počnu da se ubrzano i nekontrolisano dele (umnožavaju) i uništavaju okolno zdravo tkivo. Putem krvi ili limfe zloćudne ćelije se mogu proširiti na regionalne limfne čvorove u pazušnoj i natključnoj jami sa iste strane ili u udaljene delove tela, kao što su kosti, pluċa i jetra. Tada se kaže da je tumor metastazirao u određene organe. Metastaze takođe imaju osobinu da nekontrolisano rastu i remete normalan rad organa u kojem se razvijaju. Važno je znati da ukoliko se rak dojke otkrije u ranijim stadijumima, utoliko su šanse za izlečenje veċe.

Evropski kodeks protiv raka dojke:
• Nemojte pušiti. Ukoliko ste pušač, nemojte pušiti u prisustvu drugih i prestanite što je pre moguće.
• Alkohol konzumirajte umereno.
• Izbegavajte preteranu izloženost suncu. Kožu zaštitite učestalim nanošenjem krema i losiona sa zaštitnim filterom.
• Kada na radnom mestu rukujete sa ili upotrebljavate bilo kakve supstance koje mogu uzrokovati rak, pogledajte zdravstvene i sigurnosne instrukcije. Ukoliko imate bilo kakve dileme u pogledu zdravstvenih rizika, konsultujte lekara ili predstavnika za zdravlje i sigurnost.
• Održavajte zdravu ishranu – Ishrana i rak dojke.
• Izbjegavajte gojaznost i ograničite unos masne hrane.
• Idite kod lekara odmah ukoliko uočite kvržicu, promene na mladežu ili neuobičajeno krvarenje, učestali kašalj ili promuklost, promene u probavi ili neobjašnjivo smanjenje težine.
• Redovno kontrolišite bris grlića maternice.
• Upoznajte svoje dojke: svaki mesec radite samopregled i idite na mamogram u redovnim vremenskim razmacima ukoliko imate više od 50 godina.

Svaka žena može da oboli, pri čemu rizik raste sa godinama života. Iako se rak dojke može javiti i ranije, rizik počinje značajno da raste posle 40 godine života. Tačni uzroci i detaljni mehanizmi nastanka raka dojke još uvek nisu dovoljno poznati. Faktori koji smanjuju rizik od nastanka raka dojke su dojenje i veći broj trudnoća.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak raka dojke su:
• Ženski pol: od svih osoba obolelih od raka dojke, 1% su muškarci.
• Životno doba: najveċi broj žena u Srbiji kod kojih se otkrije rak dojke su starosti između 55 i 65 godina.
• Pozitivna porodična anamneza za rak dojke u bliskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ċerke).
• Genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom raka dojke ima nasledni rak dojke koji se karakteriše prisustvom promena, koje se nazivaju mutacijama na tzv. BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose poveċani rizik od nastanka raka dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za rak dojke i 20-40% za rak jajnika).
• Prethodno dijagnostikovan rak dojke: poveċava rizik od nastanka raka dojke u drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praċenja).
• Proliferativne promene koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka nakon biopsije sumnjivih promena u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene), LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije rak dojke ali jeste faktor koji poveċava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci.
• Gustina žlezdanog tkiva: poveċana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena.
• Gojaznost: poveċava rizik u žena u menopauzi.
• Hormonski faktori: prva menstruacija pre 11. godine (rana menarha) i kasna menopauza (posle 54. godine).
• Žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoċu u kasnijim godinama (posle 30. godine).
• Hormonska supstituciona terapija koja sadrži estrogen i progesteron u žena nakon ulaska u menopauzu.
• Izloženost jonizujuċem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke).
• Fizička neaktivnost.

Simptomi i rano otkrivanje raka dojke

Najčešći simptom raka dojke je opipljiv čvor u dojci, koji neretko žene same napipaju. Pored toga, drugi znaci koji ukazuju da se razvija tumor u dojci jesu:
• uvećanje dojke, koje vodi u asimetriju dojki (oko 20% žena ima prirodno asimetrične dojke).
• crvena i zadebljala koža, koja liči na „pomorandžinu koru”.
• čvor u dojci koji zahvata podlogu (mišić na kome dojke leži), tako da ga fiksira za nju i deformiše dojku izazivajući “mreškanje” kože, uvlačenje kože dojke koje je vidljivo pri spuštenim ili / i podignutim rukama.
• uvlačenje dojkine bradavice i/ili krvavi iscedak iz bradavice.
• istovremeno, mogu se napipati i uvećani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami, ako je došlo do širenja bolesti u regionalne limfne čvorove. Treba imati na umu da nisu svi uvećani limfni čvorovi zahvaćeni metastazama.

Međutim, danas se preporučuju tzv. preventivni pregledi dojki jer postoji mogućnost da se otkrije prisustvo tumora u dojci pre nego što se on može napipati. U tu svrhu rade se klinički pregledi dojki od strane lekara, zatim mamografija koja predstavlja rentgenski pregled dojki i, po potrebi, ultrazvučni (UZ) i pregled dojki magnetnom rezonancijom (MR). Takođe, savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7.-10. dana) od započinjanja menstruacije.

Standardni pregledi

Mamografija predstavlja rendgenski pregled dojki kojim se otkrivaju tumori i druge promene u dojci koje su još uvek toliko male da se ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda. Savremena mamografska oprema koristi izuzetno male doze zračenja koje ne mogu naškoditi. Prvi mamografski pregled dojki (tzv. bazičnu mamografiju), žena treba da obavi između 40 i 45 godine života i zatim nastavi sa redovnim mamografskim pregledima na 2 godine. Preporučuje se da se pre mamografskog pregleda uradi klinički pregled dojki od strane edukovanog lekara.

Ultrazvuk predstavlja propuštanje ultrazvučnih talasa visoke frekvencije kroz tkivo dojke. Oni se odbijaju i u zavisnosti kroz kakvu gustinu tkiva prolaze, takvu sliku dobijamo. Na ultrazvučnom pregledu dojki se razlikuju ciste (okrugle ili ovalne šupljine ispunjene tečnim sadržajem) od tzv. solidnih tumora, čvorova koji su sačinjeni od tkiva. Ultrazvučni pregled ima svoje mesto u pregledu dojki sa gustim žlezdanim tkivom gde je mamografija manje osetljiva metoda u otkrivanju tumorskih senki. Ovim pregledom se takođe mogu otkriti patološki uvećani limfni čvorovi u pazušnoj ili natključnoj jami i na vratu. Ultrazvučni pregled je potuno neškodljiv i neophodan kod pregleda i dijagnostike.

Magnetna rezonanca je indikovana kada postoje takve promene u dojkama da nismo sigurni o čemu se radi nakon što se urade standardni dijagnostički pregledi. MR pregled isto tako može da nam ukaže da postoji više tumorskih promena u različitim delovima iste dojke, što utiče na planiranje hirurške intervencije, koristi se kod praćenja žena kod kojih je rađena poštedna operacija ili kod žena sa rekonstruisanom dojkom.

Lečenje raka dojke(www.onkonet.rs)

Lečenje karcinoma dojke zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. Postoje IV stadujima bolesti:
• I i II stadijum bolesti predstavljaju bolest koja je lokalizovana na tkivu dojke i/ili u istostranim pazušnim jamama I uglavnom je operacija prvi način lečenja pacijentkinje.
• III stadijum predstavlja stadijum lokalno odmakle bolesti na dojci i/ili u istostranim pazušnim i/ili natključnim jamama. U ovom stadijumu lečenje se najčešnje započinje sa hemioterapijom u smislu popravljanja lokalnog statusa-smanjivanja tumora i uvećanih žlezda iz pazuha, a onda se planira operacija.
• IV stadijum bolesti predstavlja bolest koja se raširila na udaljene organe- dala je metastaze. Ovo je sadijum u kome se izuzetno retko uklanja dojka, i to najčešće radi obezbeđivanja komfora pacijentu (uklanjanje velikog krvarećeg tumora), lečenje se uglavnom sprovodi primenom drugih vidova lečenja (hemioterapija, hormonska terapija, zračna terapija, ciljana (biološka) terapija itd.

VAŽNO JE DIJAGNOSTIKOVATI BOLEST U RANIM STADIJUMIMA, ali je takođe važno znati da se i lokalno odmakla bolest kao i bolest sa udaljenim matastazama MOŽE LEČITI. Ishod lečenja u III I IV stadijumu bolesti jeste lošiji nego kada se bolest otkrije na vreme ali i u tim slučajevima je moguće izlečenje!!!

Lečenja raka dojke je uglavnom kombinovano i individualno. Koriste se sve raspoložive mogućnosti lečenja u skladu sa mikroskopskim i imunohistohemisjkim osobinama tumora:
• Hirurško lečenje: operacija dojke.
• Hemioterapija: primena citostatika - lekova koji uništavaju maligne ćelije.
• Radioterapija: primena jonizujućih zračenja u cilju uništavanja tumorskih ćelija.
• Ciljjana, biološka terapija: terapija koja direktno (ciljano) uništava bolesnu ćeliju.

Hirurško lečenje:
• Operacija podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Ukoliko se “poštedi” dojka obavezno je ozračivanje preostalog tkiva dojke. Postoji mogućnost da se, posle odstranjenja cele dojke, učini rekonstrukcija dojke, da se “napravi” nova dojka ugrađom silikonske proteze ili kožno-mišićnim režnjevima uzetim sa drugog dela tela (leđni, trbušni mišić itd).

Hemioterapija i radioterapija:
• Uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i svi limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije, uvek postoji izvestan rizik, da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu, najčešće u kostima, jetri i plućima. Zbog toga se kod nekih žena nakon operacije sprovodi zračna terapija predela operisane dojke i regionalnih limfnih čvorova da bi se smanjio rizik za pojavu lokalnog recidiva. Takođe, većina operisanih žena posle operacije prima hemioterapiju, hormonsku terapiju ili kombinaciju ove dve terapije sa ciljem da se smanji rizik ponovne pojave bolesti u udaljenim organima.
• Ako se tumor otkrije u odmakloj fazi bolesti, ali još uvek ograničen na područje dojke i istostrane pazušne jame, onda se prvo primenjuje hemioterapija ili, u odabranim slučajevima, zračna terapija ili njihova kombinacija. Operacija se odlaže za kasnije ako se primenom hemioterapije i zračne terapije postigne smanjenje tumora. Isto tako, ako se bolest dijagnostikuje u trenutku kada se tumor proširio u područja van predela dojke i regionalnih limfnih čvorova (udaljeni organi), onda se operacija ne radi, osim izuzetno, a osnovu lečenja čine hemioterapija, hormonska terapija ili njihova kombinacija i zračna terapija, a u nekim posebnim slučajevima (HER2 pozitivni rak dojke) i biološka terapija.

Neželjena dejstva onkološke terapije(www.onkonet.rs)

Sve onkološke terapijske procedure pored nesumnjive koristi, nažalost ispoljavaju i neka neželjena dejstva.

Neposredno posle operacije dojke i istostrane pazušne jame može se javiti nakupljanje tečnosti na mestu operacije, što najčešće prestaje posle nekoliko punkcija, zatim gubitak osećaja u predelu operacije, nekad se javljaju bolovi, naročito posle odstranjenja cele dojke, ukočenost ili slaba pokretljivost u ramenom zglobu. Takođe, zbog usporenog oticanja limfe iz ruke dolazi može doći do oticanja nadlaktice, podlaktice i šake, što češće nastaje kasnije posle operacije, može biti provocirano nekim fizičkim radom. Isto tako, koža i meka tkiva one ruke sa čije strane je urađena operacija podložniji su infekciji, koja se relativno brzo i uspešno leči primenom antimikrobne terapije, ali posle ovakvih infekcija održava se otok koji se usporeno povlači.

Hemioterapija takođe dovodi do neželjenih dejstava, najčešće reverzibilni delimični ili potpuni gubitak kose, pad broja belih krvnih zrnaca, u kom periodu je osoba osetljivija na infekciju, mučnina i povraćanje (danas postoje efikasni lekovi koji su namenjeni sprečavanju pojave ovih tegoba), zatvor ili proliv, bol u ustima sa ili bez pojave afti, kožni osip i drugo. Zračna terapija dojke i regionalnih limfnih čvorova se generalno dobro podnosi.

Najčešće neželjeno dejstvo tokom zračenja je manje ili veće crvenilo kože, ponekad se razviju oštećenja površnog sloja kože sa vlaženjem, a tkivo dojke bubri. Međutim, nakon 6-8 nedelja od završetka zračne terapije dojke, ovakve promene se uglavnom povlače, a najčešće zaostane hiperpigmentacija kože.

Samopregled – svest žene o zdravlju dojki

Za većinu žena uobičajeno je da primete promene na svojim dojkama tokom mesečnog ciklusa – ali svaka žena zna što je normalno za nju. Samopregled dojki u redovnim vremenskim razmacima veoma je koristan. Ako imate ciklus samopregled dojki obavljajte 7 do 10 dana od dobijanja menstruacije, a ako nemate ciklusa onda se izabere jedan datum u mesecu pa se samopregled obavlja svakog meseca na taj datum.

Samopregled obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled jagodicama prstiju u stojećem i ležećem položaju kao i pri tuširanju.
• Pregled pred ogledalom: Opuštenih ruku stanite ispred ogledala i dobro pogledajte svaku dojku. Zatim podignite ruke iznad glave i pogledajte ponovno. Stavite ruke na bokove, stisnite prema unutra i stegnite grudne mišiće. Pogledajte sa strane i donji deo; nagnite se prema naprijed i pogledajte oblik, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna u najvećem broju žena. Podižući polagano ruke iznad glave tragajte za napred navedenim promenama na dojkama, čije podizanje ruku potencira promene na koži i bradavicama, pa postaju lakše uočljive.
• Pregled u ležećem položaju: Da bi najbolje pregledali desnu dojku, legnite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka rasprostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na suprotnoj dojci.
• Pregled pod tušem: Kada se tuširate ili kupate, nasapunajte ruke i uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Ne koristiti same vrhove prstiju već njihove završetke i pri pipanju obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično. Desnu ruku upotrebiti za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku.

Obratite pažnju na:
• Promene na koži dojke-crvenilo, naboranost, udubljenje.
• Uvlačenje bradavice.
• Iscedak iz bradavice.
• Neuobučajeno zadebljanje ili čvorić u dojci.
• Promena oblika ili veličine jedne dojke.
• Vene koje su istaknutije nego obično.
• Novi osećaj – naročito ako je samo u jednoj dojci.

Ukoliko primetite bilo koju od navedenih promena, obratite se lekaru. U najvećem broju slučajeva se ne radi o malignom tumoru već o drugim oboljenjima dojke kao što su displazija, upala, ciste ili benigni tumori. Međutim, pravu dijagnozu treba da postavi lekar.