Anonimno i dobrovoljno online istraživanje sprovedeno je tokom šest nedelja krajem 2024. godine, putem zvaničnih komunikacionih kanala Evropa Dona Srbije i njenih udruženja članica iz Subotice, Užica i Vranja. U istraživanju je učestvovalo 785 žena iz cele Srbije koje su lečene od raka dojke. Istraživanje nije sprovedeno u zdravstvenim ustanovama.

Nisu prikupljani podaci koji bi mogli dovesti do identifikacije učesnica. Sve učesnice su unapred bile obaveštene o ciljevima istraživanja, zaštiti privatnosti i svom pravu da u svakom trenutku odustanu od učešća.

Komunikacija tokom lečenja

Nalazi ukazuju na značajne izazove u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima tokom onkološkog lečenja:

• 64% ispitanica navelo je da je dobilo delimične ili nedovoljne informacije o bolesti i načinu lečenja.
• 51% smatra da su dobijene informacije bile delimično ili nedovoljno razumljive.
• 57% ispitanica navelo je da im je tokom lečenja bilo posvećeno delimično ili nedovoljno vremena i pažnje, iako je 55% imalo priliku da postavlja pitanja.
• U otvorenim odgovorima, žene su često isticale nedostatak empatije i nedovoljnu psihološku podršku tokom procesa lečenja.

Struktura uzorka je posebno značajna: 57% ispitanica bilo je mlađe od 50 godina, dok je 58% imalo više ili visoko obrazovanje. To ukazuje da uočeni izazovi nisu posledica nedovoljnog obrazovanja ili mogućnosti pacijentkinja da razumeju informacije, već sistemskih nedostataka u zdravstvenoj komunikaciji.

Povratak na posao nakon lečenja

Povratak na posao prepoznat je kao jedan od najvažnijih, ali nedovoljno sistemski prepoznatih izazova nakon lečenja raka dojke:

• 69% ispitanica vratilo se na posao nakon onkološkog lečenja, dok je 14% otišlo u penziju.
• Samo 39% žena želelo je da ostane na istom radnom mestu, dok je 61% navelo potrebu za prelaskom na manje zahtevnu poziciju.
• 66% ispitanica smatra da bi skraćeno radno vreme bilo najprikladnije rešenje, naročito neposredno po završetku lečenja.
• Većina žena želi da ostane radno aktivna i ostvaruje nove profesionalne ciljeve: svega 18% ispitanica negativno je odgovorilo na pitanje o motivaciji za nove radne uspehe nakon lečenja.
• Informisanost o pravima bila je ograničena: samo 21% ispitanica bilo je upoznato sa odredbama Zakona o radu, a 23% sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Kao glavne prepreke povratku na posao žene su prepoznale neprilagođeno radno vreme, fi zički i psihički zahtevna radna mesta, nedovoljnu podršku poslodavaca i kolektiva, ekonomsku nesigurnost i dugoročne psihološke posledice lečenja.

Većina ispitanica navela je da bi postepeni povratak na posao, uz skraćeno ili fl eksibilno radno vreme i mogućnost prelaska na manje zahtevne pozicije, predstavljao ključnu meru podrške. Rezultati ukazuju na potrebu za sistemskim rešenjima koja će ženama nakon lečenja omogućiti bezbedan, održiv i njihovim zdravstvenim potrebama prilagođen povratak na posao.

Evropa Dona Srbija koristiće ove nalaze u aktivnostima zagovaranja, edukacije i podrške ženama lečenim od raka dojke.